Breza (Betula pendula spp.)
Brezov sok kao izvor vode za piće
Breza vodi poreklo sa severa Evrope i Severne Amerike i pripada porodici Betulaceae. Vitka stabla prekrivena belinom kore rastu čak do 25m u visinu. Lekovita kora tokom godine se ljušti u horizontalnim trakama a starnejem puca. Listovi breze su u obliku romba, zašiljeni na vrhu i po obodu nazubljni. Cvetovi grupisani u resama kao muški i ženski. Raste u planinama srednje i južne Evrope, Severnoj Americi, Skandinaviji, Sibiru, na Kavkazu, Rusiji. Kao lekoviti deo biljke koriste se brezov list i brezovi pupoljci, dok u severnim predelima (Rusije) postoji i običaj sakupljanja svežeg brezovog soka tokom prve polovine maja. Suvom destilacijom kore ekstrahuje se brezov katran koji se koristi za lečenje kožnih bolesti
Brezov sok kao izvor vode za piće: koristi, sezona berbe i recepti za piće
Brezov sok je prirodni napitak koji se odavno smatra simbolom prolećnog obnavljanja organizma. Cenjen je zbog svog laganog ukusa, prirodne čistote i bogatog sadržaja biološki aktivnih supstanci. Kada telo doživi nedostatak vitamina nakon zime, brezov sok postaje prirodni izvor hidratacije i nežne podrške blagostanju.Zdravstvene koristi brezovog soka su velike jer sveži brezov sok sadrži 95–97% vode, što ga čini laganim i lako svarljivim napitkom. Sadrži malu količinu prirodnih šećera, organskih kiselina, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Zahvaljujući ovom sastavu, napitak pomaže u održavanju ravnoteže vode, podstiče nežno čišćenje organizma i poboljšava opšti tonus.Brezov sok se često konzumira u proleće kako bi se pomoglo u oporavku od sezonskog umora. Njegov osvežavajući ukus ne preopterećuje telo, a nizak sadržaj kalorija čini ga pogodnim dodatkom svakodnevnoj ishrani.
Sezona žetve i važne karakteristike
Sakupljanje brezovog soka ima strogi vremenski okvir i traje samo nekoliko nedelja i to od kraja marta do sredine aprila, kada drveće počinje aktivno da cveta. Najbolji proizvod se dobija u ekološki čistim područjima, dalje od puteva i industrijskih zona.
Važno je zapamtiti: nepravilno sakupljanje može naštetiti drvetu. Stoga, sok treba sakupljati odgovorno ili kupovati od pouzdanih izvora. Svež brezov sok nema dug rok trajanja — čak i u frižideru brzo gubi svoju moć.
Recepti za napitke na bazi brezovog soka
Brezov sok se često koristi kao osnova za jednostavne prolećne napitke. Pijte ga svežeg ili napravite zdrave varijacije:
Osvežavajući klasik: 1 litar soka + sok od ½ limuna + 1 kašičica meda. Ohladiti.
Sa đumbirom i nanom: 1 litar soka + 5 listova nane + 1 cm rendanog korena đumbira. Ostavite da odstoji 2–3 sata.
Vitaminska infuzija sa bobičastim voćem: 1 litar soka + šaka zamrznutog bobičastog voća + 1 kašika meda. Izgnječite bobičasto voće, pomešajte sa sokom i ostavite da odstoji u frižideru 24 sata.
Zašto brezov sok nije zamena za svakodnevnu pijaću vodu Uprkos svojim prednostima, brezov sok ne može u potpunosti zameniti redovnu vodu za piće. Njegov sastav je sezonski i nestabilan. Za svakodnevnu konzumaciju, telu je potrebna čista voda sa konstantnim parametrima, pogodna za redovnu hidrataciju, pripremu hrane i napitaka.
- Koliko soka možete popiti dnevno? Za odrasle je optimalno 1–1,5 litara dnevno. Najbolje je početi sa 500–700 ml kako biste testirali reakciju svog tela.
- Da li je moguće sakupljati sok u gradu? Ne, ne preporučuje se sakupljanje soka unutar gradskih granica ili u blizini puteva. Najbolje je birati ekološki prihvatljive šume ili parkove van grada (najmanje 300–500 metara od puteva).
- Kako dugo čuvati sok? Zamrzavanje: u bocama (čuva se do 6-8 meseci, odmrzavati polako). Pasterizacija: zagrejati na 80-85°C i zatvoriti u tegle (čuva se do 6 meseci).
Скупљање сока од брезе у теглу(може у кесу, џак, флашу шта год је при руци..може се направити овако мали сливник од дрвцета или коре саме брезе, сламка за сок или било каква цевчица по упутству из текста)
Preživljavanje na Balkanu: Kako pronaći pijaću vodu u našim šumama i planinama
Iako je Balkan bogat izvorima i rečicama, u kriznim situacijama ili na visokim, kraškim terenima, voda može biti stotinama metara ispod vas. Srećom, naše šume kriju neverovatne biljne saveznike koji vam mogu utaliti žeđ. Evo koje domaće biljke kriju vodu i kako da ih iskoristite.
- Breza (Betula pendula): Prolećna infuzija čistog zdravlja. Breza je apsolutna kraljica preživljavanja na Balkanu. U rano proleće (od marta do maja), kada priroda počinje da se budi, kroz stablo breze protiču stotine litara slatkog, hranljivog soka.Kako pronaći vodu: Birajte zrela, zdrava stabla prečnika većeg od 20 cm.Tehnika sakupljanja: Šiljatim nožem ili improvizovanim svrdlom napravite rupu dubine oko 2-4 cm u stablu (na visini od oko pola metra od zemlje). U rupu gurnite šuplju cevčicu, slamku ili napravite žleb od kore drveta. Tečnost će odmah početi da kaplje u vašu posudu.Kvalitet vode: Sok od breze je bistar, blago sladak i pun minerala. Može se piti u neograničenim količinama bez ikakve filtracije. Zlatno pravilo: Nakon što sakupite dovoljno vode, rupu obavezno zatvorite drvenim klinom ili blatom kako drvo ne bi “iskrvarilo” i obolelo.
2. Divlja vinova loza (Vitis vinifera) i pavit (Clematis): Balkanske lijane. Iako nemamo tropske lijane, naše šume su pune puzavica koje funkcionišu po identičnom principu. Divlja loza i obična pavit (poznata i kao bela loza) često rastu uz drveće u nizijskim šumama i pored rečnih korita. Tehnika sečenja: Pronađite debelu odrvenelu stabljiku puzavice. Presecite je što više možete iznad glave, a zatim odmah tik iznad zemlje. Iz donjeg dela presecane grane počeće da kaplje ili teče čista voda.Kvalitet vode: Voda je filtrirana kroz koren biljke i potpuno bezbedna za piće.
Горње Подунавље балканске лијане pavit (Clematis)
Isti princip: I tropske lijane i naša divlja loza imaju duge, šupljikave (kapilarne) kanale u stablu [1]. Oni rade kao slamčice koje pumpaju vodu iz korena ka lišću [1].Isti redosled sečenja: Kod obe biljke morate prvo napraviti rez visoko iznad glave, pa tek onda pri dnu [1]. Ako prvo presecite dno, vakuum i kapilarni efekat će povući svu vodu nagore i nećete dobiti ništa [1].Ista bezbednost: Čista voda koja kaplje iz divlje loze je sterilna i filtrirana kroz koren, baš kao i kod bezbednih tropskih lijana [1].
Дивља винова лоза (Vitis vinifera)
3.Javor (Acer): Slatki sirup iz naših šuma. Slično brezi, sve vrste domaćeg javora (mleč, gorski javor) u rano proleće imaju jak protok biljnog soka koji je bogat šećerom i vodom.Tehnika sakupljanja: Primenjuje se identična metoda bušenja kore kao i kod breze.Kvalitet vode: Sok javora je još slađi od brezinog i pruža instant energetski podsticaj koji je ključan u situacijama preživljavanja
4. Čičak (Arctium lappa): Podzemni rezervoar vlage. Čičak je svuda oko nas – pored puteva, na livadama i rubovima šuma. Iako ga znamo po dosadnim bodljama koje se lepe za odeću, njegov koren je spas za žedne.Kako pronaći vodu: Tokom leta i jeseni, koren čička upija ogromnu količinu vlage iz zemlje.Tehnika sakupljanja: Iskopajte koren (koji može biti prilično dubok), dobro ga očistite od zemlje, a zatim ga izgnječite između dva kamena ili sitno naseckajte i iscedite kroz čistu tkaninu. Mladi listovi takođe sadrže visok procenat vode.
BONUS: Kako čitati šumu? Biljke kao “detektori” podzemnih voda.
U našim krajevima često ne morate cediti biljke – dovoljno je da posmatrate koje vrste rastu na određenom mestu. One vam nepogrešivo govore da je pijaća voda na svega metar ili dva ispod površine zemlje, gde možete iskopati improvizovani bunar. Rakita i vrba (Salix): Gde god vidite vrbu, voda je izuzetno blizu površine. Čak i usred sušnog leta, kopanjem na mestu gde raste vrba brzo ćete naići na vlažnu zemlju i vodu.Trska (Phragmites) i rogoz: Ako na suvom terenu vidite divlju trsku, to je znak da se ispod nalazi podzemni izvor ili vodotok. Zova (Sambucus nigra): Ova biljka voli vlažna, hranljiva zemljišta i često raste tačno iznad skrivenih podzemnih žila vode.Paprat (bujad): Gusti tepisi paprati na padinama planina ukazuju na to da se u tom delu zemljište dugo zadržava vlaga i da su izvori blizu.
Savet plus za balkanske avanturiste: Oprez sa “planinskom vodom”Iako voda koja teče kroz mahovinu i stene na našim planinama izgleda kristalno čisto, uvek postoji rizik od parazita (poput Giardia lamblia) ako se uzvodno nalazi stoka ili divlje životinje. Ako ne pijete direktno iz soka biljaka (koji je sterilan), vodu sakupljenu sa tla ili iz improvizovanih bunara uvek prokuvajte ili profiltrirajte.
Dodatak za čitav svet: Žedni u divljini?
5 Neverovatnih biljaka koje vam mogu spasiti život i dati pijaću vodu
Zamislite da ste se izgubili u gustoj šumi ili vreloj pustinji. Zalihe vode su potrošene, a izvora nema ni na vidiku. Dok panika polako raste, oko vas se nalazi pravo bogatstvo hidratacije – pod uslovom da znate gde da gledate.
Priroda je osmislila genijalne načine za skladištenje tečnosti. Pojedine biljke funkcionišu kao pravi prirodni rezervoari i filteri. U ovom članku otkrivamo koje biljke mogu biti vaš spas u sekundi i kako da bezbedno iscedite i poslednju kap dragocene tečnosti.
1. Tropske lijane: Prirodne slavine iz džungle
Ako se nađete u tropskim predelima ili gustim šumama, lijane su vaš najbolji prijatelj. Mnoge od njih deluju kao prirodni cevovodi koji crpe čistu vodu iz zemlje.
- Kako pronaći vodu: Birajte stare, debele lijane (prečnika preko 5 cm).
- Tehnika sečenja: Prvo napravite dubok rez što više možete iznad glave, a zatim brzo presecite lijanu pri dnu. Ako prvo odsečete dno, tečnost će zbog kapilarnog efekta pobeći nagore u biljku.
- Kvalitet vode: Iz njih teče bistra, osvežavajuća voda koja se pije direktno.
⚠️ Važno upozorenje: Izbegavajte lijane koje luče mlečnobeli ili lepljivi sok, kao i one sa neprijatnim, gorkim mirisom. One su najčešće toksične!
2. Bambus: Skriveni bunari u šupljinama
Bambus nije samo građevinski materijal; on je i fantastičan rezervoar čiste, filtrirane vode. Tokom kišnih perioda, voda se akumulira u njegovim šupljim segmentima (internodijama).
- Kako pronaći vodu: Tražite starije, žućkaste stabljike bambusa. Ako protresete stablo i čujete bućkanje, pronašli ste zlato.
- Tehnika sakupljanja: Probušite malu rupu tik iznad kolenca (čvora) bambusa ili jednostavno odsecite vrh segmenta i nagnite ga.
- Kvalitet vode: Voda iz bambusa je prirodno filtrirana, blago slatka i potpuno bezbedna za piće.
3. Pustinjski kaktusi: Tečnost za preživljavanje (uz oprez)
Kaktusi su prva asocijacija na vodu u pustinji, ali u filmovima često viđamo pogrešne metode. Ne možete samo “otvoriti slavinu” na kaktusu.
- Najbolje vrste: Ferocactus (buradasti kaktus) i Opuntia (indijska smokva).
- Tehnika sakupljanja: Odsecite vrh kaktusa, a zatim kamenom ili drvetom Izgnječite unutrašnju belu srž dok ne dobijete kašu. Tu kašu zatim cedite kroz komad odeće.
- Kvalitet vode: Voda je gorka i kisela. Pijte je isključivo u krajnjoj nuždi, jer u velikim količinama može izazvati mučninu i grčeve u stomaku zbog alkaloida.
4. Drvo Baobab: Rezervoar od 100.000 litara
Ovo fascinantno afričko drveće ima neverovatnu sposobnost. Tokom sušne sezone, njihovo stablo postaje sunđer koji čuva ogromne količine tečnosti.
- Kako pronaći vodu: Lokalne zajednice često namerno prave šupljine u starim baobabima kako bi sakupljali kišnicu.
- Tehnika sakupljanja: Ako nema gotove šupljine, kora se može zaseći, a unutrašnja meka, vlažna vlakna drveta se žvaću ili cede kako bi se izvukla tečnost.
5. Kokosove i kraljevske palme: Slatki nektar hidratacije
Palme su sinonim za preživljavanje na obalama i u tropskim krajevima.
Zeleni kokos: Za hidrataciju uvek birajte mlade, zelene kokose, a ne braon (zrele). Zeleni kokosi su puni lagane, izotonijske vode bogate elektrolitima.
Palmin sok: Ako nema plodova, odsecanjem cvetnog pupoljka na vrhu pojedinih palmi (poput kraljevske palme) počeće da teče sladak sok koji je odličan izvor energije i hidriranosti.
6.Aloja (Aloe Vera): Njeni debeli, mesnati listovi ispunjeni su gustom, vodenastom gel-strukturom. U ekstremnim situacijama, rasecanjem lista po dužini dobijate želatinastu tečnost koja sadrži preko 95% vode, bogatu vitaminima i aminokiselinama.
7.Čuvarkuća (Sempervivum tectorum): Naš domaći, balkanski su kulent. Raste na stenama i krovovima gde mesecima nema kiše, jer u svojim rozetama i debelim listićima čuva dragocenu vodu.
Tehnika izvlačenja vode: Listove obe biljke treba oguliti (skinuti spoljašnju zelenu kožicu) i izgnječiti unutrašnju prozirnu srž. Tečnost se može iscediti kroz tkaninu ili se unutrašnjost lista može direktno žvakati.
Važna napomena: Unutrašnji gel je izuzetno hidratantan, ali ima blago gorak ukus. Sok čuvarkuće je potpuno bezbedan, dok sa alojom treba umereno – u prevelikim količinama čist sok aloje može delovati kao laksativ.
8.NAJVAŽNIJI BONUS TRIK: Kako “iscediti” vodu iz bilo kog drveta (Metoda kondenzacije)
Ako niste sigurni koje biljke vas okružuju, možete iskoristiti fiziku i biologiju. Svako drvo svakodnevno “diše” i izbacuje vlagu kroz lišće (transpiracija).
- Uzmite bilo koju čistu plastičnu kesu.
- Obmotajte je oko zelene, lisnate grane koja je izložena suncu.
- Čvrsto zavežite kesu na dnu da vazduh ne izlazi.
- Stavite mali kamenčić na dno kese da napravite najnižu tačku gde će se voda skupljati.
- Nakon nekoliko sati na suncu, unutar kese će se kondenzovati čista, destilovana pijaća voda.
Zaključak: Znanje je najbolji izvor
Poznavanje botanike u divljini pravi razliku između života i smrti. Najvažnije pravilo preživljavanja glasi: Ako niste 100% sigurni koja je biljka u pitanju i da li je bezbedna, nemojte je piti.
Da li ste ikada probali vodu iz neke od ovih biljaka? Pišite nam u komentarima ispod!
ПОСЕБНИ САВЕТИ
Хлебне сировине у природи(преузето из књиге “Кувар коровског биља”-монахиња Атанасија Рашић)
Ако се остане без довољно житарица, кромпира и других извора скробне хране, може да се искористи мноштво дивљих хлебних биљака. Најбоље је пшеничном брашну додати 10% или више ових хлебних сировина.
Како најједноставније да испечемо хлеб у шуми по монашком упутству
Припремити тесто за хлеб и ставити тесто у лист репушине( да надође). У међувремену ископамо једну рупу и обложимо је каменом (као кад се калдрмишу улице) и наложимо ту ватру и када је једно пола сата горела ватра извадимо сав жар и пепео и ту стављамо надошао хлеб са све листом репушине. Сада се покрије хлеб са већим пљоснатим каменом и стављамо на њега сав онај жар и пепео и још наложимо додатно ватру одозго као за сач. Када знамо да је хлеб готов, када прутићем пробамо хле и не лепи се тесто за прутић и вади се хлеб из рупе.
Брашно се користи од:
1.Репушина (Arctium nemorosum)
Опрано и осушено корење се меље. Добијено брашно се меша са двоструком количином ражаног или пшеничног брашна и пече се хлеб.
2.Бујад( Pteridium aquilinum)
Za brašno se koristi podanak koji se vadi u jesen ili krajem zime, suši se, meqe se i dodaje brašnu.
3. Рогоз(Typha latifolia)
Најприступачнија замена за брашно је полен рогоза, који се лако сакупља, има пријатан укус и богат је беланчевинама. Корен се такође користи као сировина, детаљно се опере и исече на парчиће 0,5-1 цм осуши у пећи све док не почне да се ломи уз суво крцкање. Затим се уситни у ступи или воденици за кафу . добијено брашно је добро тако да му се додаје само 10-15%раженог или пшеничног брашна и пеку се лепиње или хлеб.
4.Пиревина(Agropyrum repens)
Очишћене, добро опране и осушене ризоме(Ризом (лат. rhizomа) је тип подземног стабла код вишегодишњих зељастих биљака, које може бити хоризонтално или косо положено у односу на површину тла) пиревине добро осушити, уситнити и самлети у брашно од кога може да се меси хлеб.
5.Трска(Phragmites communis)
Корење опрати оштром четком, иситнити ножићем и самлети на млину за кафу и просејати. Добијено брашно се користи за спремање супа и пецива.
6. Срчак, Водољуб (Butomus umbollatus)
Pre nego što pristupimo preradi rizoma(korena) u brašno dobro koren treba umakati u vodi. Koren Srčka je kvalitetan i u brašnu koje se dobija od osušenog korena ukupna količina hranljivih materija dostiže do 73%. Može za spremanje kaša i raznih slatkiša. Kada se koren proprži i samelje dobija se brašno prijatnog i slatkog ukusa koje može da se koristi bez ograničenja.
7. Hrastov i Bukov žir(Quercus robur, Fagus sylvatica)
Hrastov žir se pre upotrebe oljušti i ostavi da proklija na pogodnom mestu da bi se u njemu skrob klijanjem preobratio u šećer. За брашно се меље читав жир (након што му се скине љуска), а не само клица.
Процес добијања брашна од жира обухвата неколико кључних корака како би оно било безбедно за јело и укусно.
Како се прави брашно од жира?
Zatim se usitni i dobro osuši i samelje u brašno od koga se može mesisti ukusni hleb i pecivo. Slično se mogu koristiti i žirovi bukve. Ako se ne naklijava onda se oljuštena jezgra poduže kuvaju u većoj količini vode.Испирање танина (обавезан корак): Жир природно садржи велику количину танина, због којих је изузетно горак и у већим количинама токсичан за људе [1]. Због тога се ољуштени и уситњени жир мора дуго кувати или натапати у води (која се мења више пута) све док горчина потпуно не нестане
Чишћење и љуштење: Жиру се најпре уклања спољна, тврда дрвенаста љуска. За брашно се користи цела унутрашња меснати део (језгро), у којем се налази и клица.
Drugi način:
Plodove očistiti i iseckati i naliti hladnom vodom. Zatim procediti žir i ponovo naliti sa vodom i staviti da se kuva. Voda mora nekoliko puta da se odliva da bi se odstranila gorčina. Kada se skuva žir se sitno izdrobi i meša sa hlebnim testom, a može da se osuši i samelje da se dobije brašno od žira.
Брашно од целог жира је веома хранљиво, богато је здравим мастима, угљеним хидратима и не садржи глутен. Због одсуства глутена, оно се у припреми хлеба углавном меша са пшеничним или неким другим стандардним брашном како би тесто могло лепо да нарасте.
8.Лескове ресе (Lešnik-Corylus avellana)
Прво се добро прокувају, процеде и осуше, па се осушене мелју и додају хлебном тесту.
9.Липа(Tilia cordata)
Осушено младо лишће се меље и додаје тесту за хлеб од ражи или пшенице или неке друге сировине.
10.Врбовице млади изданци или лишће (Chamerion angusofolium, Epilobium angustofolium)
Osušeno mlado lišće ili izdanci se melju i dodaje testu za hleb od raži ili pšenice ili neke druge sirovine.
11.Livadska detelina(Psorelea bituminosa, Trifolia repens, Trifolium pratense, Trifolium hibridum).
Osušeni i usitnjeni listovi deteline mogu se dodavati brašnu za pečenje hleba.
12. Lokvanji(Nimphaea alba, Nimphaea lutea)
Uzmemo dugačak štap sa kukom na kraju da bi njime mogli da zakačimo podvodne stabljike što niže sa podancima lokvanja. Podanci lokvanja imaju ožiljke od otpalih podvodnih peteljki. Sveže korenje se reže na kriške debljine 0,5-1 cm a dužine do 5-10 cm, suše se na otvorenom vazduhu, zatim u rerni ili na peći ili u vatri i melju u brašno. Brašno mora da se stavlja u da stoji u vodi da bi otpustilo opore sastojke. Stvalja se 1 kg brašna u 5 l vode i stoji 3-5 sati u vodi i dva puta se ponovi isti postupak. Zatim brašno treba da se osuši na čistim daskama ili platnu. Korisi se za razne vrste jela ipeciva. Sirov koren se ne upotrebljava!
13.Poljska loboda (Artplex hastata)
Zrelo semenje se koristi kao krupa od koje može da se dobije hranljiva i ukusna kaša, a posle mlevenja brašno, koje se dodaje u druge hlebne sirovine.
14. Kaćuni( Orchis militaris, O.maculata, O. trdentata, O.pallens, O.ustulata, O.incarnata, Čapljan i sl.
Krajem leta se vade gomolji (kao krompir), peru se i spuštaju na 2-3 minuta u kipuću vodu za odstranjenje gorčine. Suše se i melju za spravljanje testa. Ako se ne suše mogu se odmah zgnječiti i dodati u testo za hleb.
15.Златан(Lilium martagon), dremovac
Lukovice se kuvaju i samlevene dodaju hlebnom testu. Nikako ne jesti presan dremovac jer je toksičan!
16. Blitva morska divlja (beta martima), morguša( Cakile martima), noćurak (Chamaerenium angustifolium), Mečija šapa (Harecleum spondhylum), repušina, arctiium lapa,vodena bokvica alisima plantago, srčak butomus umbolatus. Oprano i osušeno korenje se melje a brašno se meša sa dvostrukom količinom ražanog ili pšeničnog brašna i peče se hleb.
prednost većine močvarnih podanaka kao izvora skrobne hrane je u tome što se lako vade (povlačenjem stabljika iz mulja) i ne treba ih posebno otkopavati, suprotno npr.podanku bujadi, koji je takodje bogat skrobom.
Teže s pristupačni podzemni delovi gomoljakaćuna i kozlaca, lukovice zlatana, pičijeg mleka. Sasvim drugačiji izvor skrobne hrane su semenke, jer sdrže znatnu količinu visokovrednih belančevina,vitamin E, vitamine B grupe, važne minerale.
Pažljivo osušene semenke oljuštiti i samleti u brašno. Takođe se kao sirovina za brašno može koristiti i unutrašnja kora nekog drveća( borova, jele, smreke, breze, bukve i hrasta..), koja se oguli se sa drveća, osuši i melje, što nije ni malo lak i brz proces. Najbolje koristiti koru u prolećnim mesecima.
Osušeni i samleveni plodovi brekinje, mukinje, šipak, divlje ruže, divlje kruške i sl.takodje mogu biti dobar dodatak hlebnoj masi.
Po receptu monahinje Atanaasije Rašić hleb od Čičoke
Čičoka( Heliantus -hleb od čičoke
Sastojci:
2 gomolja čičoke
1 šargarepa,
1 vezica začinskog bilja (timijan, kopar, bosiljak, peršun..)
500 g brašna(po mogućstvu crnog)
1 kašičica soli
1 prašak za pecivo
200 ml mleka
100 ml vode
1 kašičica meda
Rernu zagrejati na 180 stepeni C.
Povrće očistiti i grublje narendati( čičoku nije potrebno guliti, samo dobro oribati i oprati).
Začinsko bilje oprati(ako je potrebno)osušiti i sitno narezati.
Najpre pomešati brašno, prašak za pecivo, deodati bilje i povrće, a zatim uz mešanje mleko, med i vodu ( vodu prema potrebi, testo mora da bude vrlo meko
, ali ne i lepljivo).
Namasttiti i pobrašniti kalup za hleb, staviti testo i peći oko 60-70 minuta. Oko 60-tog minuta napravimo probu štapićem i proverimo da li je testo pečeno.
Pred kraj obavezno prekriti alu folijom da kora ne bude previ9še tvrda.
Ovaj hleb ide uz sve vrste jela, ali je najbolji za doručak.
Napomena: voda se dodaje testu samo u slučaju ako bi testo bilo pretvrdo, jer Čičoka (za vreme pečenjapušta vodu), baš kao i šargarepa, znači testo sadrži većdovoljno tečnosti. Ova opreznost je potrebna jer recept sadrži relativne vrednosti na primerrazne veličine čičoke ili šargarepe.
Квасац – прављенје и производња домаћег квасца, квасац за тесто, звасац за вино
Po monahinji Atanasiji Rašić recept je sledeći:
Izmrviti u toploj vodi parče hleba, dodati malo brašna i staviti na toplo mesto (na sunce ili kraj vatre). Kada ta masa dobije nakiseo miris i počne da pušta mehuriće kvasac je spreman. Po njoj se za mešenje hleba preporučuje i može koristiti tečnost sa mehurićima sa vrenja voća odnosno komine.
Како још направити домаћи квасац: Корак по корак до савршеног хлеба.Природни квасац је заправо жива култура корисних бактерија и дивљих гљивица. За разлику од индустријског, домаћи квасац:
- Лакше се вари: Процес дуге ферментације разграђује глутен и фитинску киселину.
- Има дужи рок трајања: Хлеб направљен са домаћим квасцем остаје свеж данима без мрвљења.
- Доноси пунији укус: Свака векна има специфичну, благо киселкасту ноту коју не можете добити са обичним квасцем.Рецепт 1: Основни природни квасац (Сурдоугх Стартер)
За овај рецепт биће вам потребно само стрпљење. Процес траје око 6 дана, а све што вам треба су брашно, нехлорисана вода и једна стаклена тегла.
Састојци и опрема:
Интегрално ражено или интегрално пшенично брашно (одлично за почетак јер покреће бржу ферментацију)
Млака вода (најбоље флаширана или филтрирана, јер хлор из чесме може убити бактерије)
Чиста стаклена тегла (око 500 мл)
Гумица за теглу (као маркер)
Календар храњења (Корак по корак):
📅 1. Дан – Рађање квасца: У тегли детаљно помешајте 50 г брашна и 50 г млаке воде. Смеса треба да буде густа као павлака. Ставите гумицу на теглу у нивоу смесе како бисте пратили раст. Покријте поклопцем (али га немојте завртати, ваздух мора да циркулише) и оставите на топлом месту (22–25°C).
📅 2. Дан – Одмор: Отворите теглу, добро промешајте смесу пар секунди и поново покријте. Данас не додајете ништа ново. Могу се појавити први ситни мехурићи.
📅 3. Дан – Прво храњење: Сада смеса већ има благо киселкаст мирис. Одвојите половину смесе из тегле и можете правити две мере. У остатак додајте 30 г брашна и 30 г воде. Добро промешајте, померите гумицу на нови ниво и покријте.
📅 4. и 5. Дан – Континуитет: Поновите поступак од трећег дана. Дакле, сваки одвојите пола смесе, па додајте 30 г брашна и 30 г воде. Приметићете да смеса расте и пада у току дана.
📅 6. Дан – Спреман за акцију! Ваш квасац би сада требало да се удвостручи у року од 4 до 6 сати након храњења. Пун је крупних мехурића и мирише пријатно и воћно-кисело.
💡 Савет за одржавање: Ако не печете хлеб сваки дан, затворите.Храните га само једном недељно (одвојите део, додајте 30 г брашна и 30 г воде) како би остао жив у “сну”.
Рецепт 2 за размножавање квасаца: вински, жестоки, пивски, пекарск је такође старински квасац од кромпира
Ако немате при руци интегрално брашно или желите бржу алтернативу коју су користиле наше баке, испробајте рецепт са кромпиром. Кромпиров скроб је савршена подлога за брзу ферментацију. Такође,када је проверени или добри квасац у дефициту и брзо набављање новог паковања је немогуће, искусни кућни дестилери прибегавају размножавању квасца – повећавајући број живих ћелија њиховим активним дељењем у хранљивој подлози. Метода описана у наставку је применљива на било који сој квасцаза: жестока пића, вино, пиво и пекарски производ. Да бисте направили хранљиву подлогу, биће вам потребни лако доступни састојци: свеж кромпир, шећер, со и вода.
Састојци:
1 већи кромпир
1 кашичица шећера
Бело или полубело брашно (по потреби)
Припрема:
Кување: Добро оперите кромпир и скувајте га целог, са љуском, у несланој води.
Пасирање: Када се сквари, ољуштите га и добро изгњечите виљушком заједно са кашичицом шећера док не добијете гладак пире. Воду у којој се кувао обавезно сачувајте.
Прављење смесе: Пустите да се пире и вода прохладе. У млак пире постепено доливајте кромпирову воду и додајте брашно, константно мешајући. Циљ је да добијете око 1 литар смесе која је густине мало гушће од теста за палачинке.
Ферментација: Прекријте посуду чистом памучном крпом и оставите на топлом месту. Када смеса почне видљиво да пени и добије специфичан мирис врења, ваш домаћи квасац је спреман за мешење хлеба. - У Теорији ако сладовини недостаје квасац, ферментација почиње споро и траје дуже, што повећава ризик од плесни и кисељења. Док се квасац не размножи до прихватљивог нивоа, постојеће ћелије раде на својим границама – у режиму стреса, производећи више нежељених нечистоћа: водоник-сулфида, алдехида, испарљивих киселина итд. Ово није критично за прање, јер правилна фракциона дестилација решава проблем високих концентрација нежељених супстанци. Међутим, горчина и мирис покварених јаја могу се развити у вину (због водоник-сулфида), а непожељни укуси крушке и банане у пиву (због виших естара).
- Поред једноставних шећера, сваком квасцу су за брзу репродукцију потребни азот, фосфор, калијум, магнезијум, калцијум, цинк, витамини Б групе и органске киселине. Сирови кромпир садржи све ове хранљиве материје, што га чини најдоступнијом хранљивом подлогом код куће, која не захтева сложена подешавања. У пропорцијама описаним у наставку, кромпир не утиче на органолептичка својства вина, пива или водке.
- Два друга начина
да се добије бесплатан квасац су да се изолује из ферментирајуће сладовине или свежег талога. Такође можете да покренете
стартер на бази хмеља за житарице и шећерну кашу , а за винске и воћне каше
активирате „дивљи“ квасац , који расте на површини необрађеног сувог грожђа, свежег бобичастог воћа или воћа. - Технологија размножавања квасца
Пожељно је користити кромпир са ниским садржајем скроба — 10-14%. То обично укључује сорте за салату и ране сорте: „Импала“, „Црвена Скарлет“, „Ривијера“, „Жуковски рани“, „Удача“ итд. Под једнаким условима, мањи кртоли са жућкастим месом садрже мање скроба.
Кухињска со помаже квасцу да задржи воду, избегавајући осмотски шок – наглу промену притиска унутар и изван ћелије када се влага апсорбује – а такође је извор минерала и подстиче апсорпцију азота.
Састојци за размножавање квасца:
сиров кромпир – 100 г ољуштене пулпе;
шећер – 1 кашика (пуно);
сертификована со – 6-7 г (једна трећина кашике);
вода – 250 мл;
квасац – четвртина кашичице или мање (колико је остало).
Састојци за активирање већ размноженог квасца за 5 литара сладовине:
вода – 120 мл;
шећер – 1 кашика (без слајда);
стартер квасца – 3 кашике.
Упутства
1. Ољуштите сиров кромпир, исеците поцрнеле делове, па изрендајте месо на ситном рендету.
2. Користећи пропорције са прве листе састојака, помешајте воду, шећер, со и пулпу кромпира у шерпи.
3. Доведите смесу до кључања на средњој ватри, повремено мешајући да не загори близу страница и дна, затим склоните са шпорета, покријте поклопцем и охладите на 25-30 °C.
4. Охлађену смесу сипајте у темељно опрану и стерилисану стаклену теглу, напуњавајући је до 50-60%. Ако је хранљива подлога веома густа и тешко се меша (у зависности од скробности кромпира), додајте још воде.
5. Равномерно поспите суви квасац по површини воде (10 мл на 1 г) на 28-30°C. Оставите 5 минута да грануле упију влагу. Затим промешајте и оставите непокривено (са приступом ваздуху) на тамном месту на собној температури још 10 минута. Пресовани квасац, као и сваки течни квасац, не захтева претходно разблаживање водом.
6. Додајте квасац у смешу хранљивих материја из корака 4. Промешајте, а затим оставите теглу непоклопљену 2 сата (да би се смеша оксигенисала) на тамном месту на 20-28°C. Мешајте сваких 30 минута.
7. Поставите ваздушну комору или медицинску рукавицу са рупом пробушеном на једном прсту преко грла боце. Ако је квасац успешно активиран, ферментација ће почети у првих 18 сати – хранљива смеша ће се проширити, ваздушна комора ће почети да мехури (рукавица ће се надувати), а пена ће се појавити на површини.
Ферментација је почела, квасац се активно размножава
8. Када се ферментација заврши (обично после 36-72 сата): ваздушна комора ће престати да испушта гас (рукавица ће се испухати) и готово да неће остати пена. Пребаците размножени квасац у мању посуду тако да хранљива смеша заузме скоро сав простор, минимизирајући оксидацију кисеоником. Чврсто затворите и чувајте у фрижидеру (не у замрзивачу) до 3 недеље. Што пре употребите, то боље.
9. Активирајте размножени квасац пре него што га додате у сладовину (дозирање са друге листе састојака): загрејте воду на 30°C, додајте шећер и стартер квасца. Мешајте док се шећер потпуно не раствори. Оставите добијени раствор непоклопљен 4 сата на тамном месту на собној температури, а затим га додајте у кашу, вино или сладовину од пива.
Пена и шиштање указују на то да је стартер спреман за додавање у сладовину. - Теоретски, течни квасац, једном произведен, може се неограничено размножавати овом методом. Међутим, у пракси, култура квасца постепено дегенерише док се укршта са својим „дивљим“ рођацима, који су суспендовани у ваздуху, а деоба ћелија се не дешава без кисеоника.