Iz poglavlja 3. “FARMAKOLOŠKI SPISI”, a) SPIS O PROSTIM LEKOVIMA, Lekovi koji počinju sa slovom A
Aloj(Aloє̏)
“Aloj je vruć, suv i svrstava se u drugi stepen. To je sok od jedne trave koja se zove âloja i koja raste u Indiji , a takodje i u Persiji. Ima ga i kod Latina u zemlji koja se zove Pula.
Postoje tri vrste âloja: prva je: šukurum, druga epatikum, a treća kabalinum”
Pojmovi šukorum (succotrina), epatikum (hepaticum) i kabalinum (caballinum) zapravo ne označavaju tri različite botaničke vrste biljke aloje u prirodi, već tri istorijske klase kvaliteta osušenog soka aloje (aloinog lateksa) koji se od antike do modernog doba koristio kao lek.
U zavisnosti od načina obrade, čistoće i izgleda, u staroj farmaciji i apotekarstvu (farmakognoziji) sok od aloje se klasifikovao na sledeći način:
1. Aloja šukorum (Aloe succotrina / cicotrina)
Naziv potiče od ostrva Sokotra (u Indijskom okeanu), koje je istorijski bilo glavni izvor najkvalitetnije aloje.Najviše je (premium) klase.Dobijala se laganim i pažljivim ceđenjem soka i sušenjem na suncu. Imala je zlatno-žutu do svetlo braon boju, bila je poluprovidna, sjajna i imala je prepoznatljiv, manje neprijatan miris u poređenju sa ostalim vrstama.Koristila se isključivo za ljude, u medicini i proizvodnji najfinijih eliksira.
2. Aloja epatikum (Aloe hepatica / hepaticum)
Reč potiče od grčke reči za jetru (hepar), zbog njene specifične boje.Srednja klasa. Dobijala se nešto bržim otkuvavanjem i isparavanjem soka. Imala je tamnobraon, mat boju i neprozirnu teksturu koja je podsećala na komad jetre.Takođe se koristila za lečenje ljudi, najčešće kao snažan purgativ (sredstvo za čišćenje creva i protiv zatvora) ili u jeftinijim apotekarskim preparatima
3. Aloja kabalinum (Aloe caballina / caballinum)
Naziv potiče od latinske reči caballus, što znači konj.Najlošija, otpadna klasa.Nastajala je od taloga, nečistoća i ostataka soka koji su predugo kuvani na visokim temperaturama. Bila je potpuno crna, neprozirna, pomešana sa peskom i zemljom i imala je izuzetno neprijatan, odbojan miris.Smatrala se nepogodnom za ljude, pa se koristila isključivo u veterini, najčešće za lečenje konja i krupne stoke (kao purgativ ili za rane).
Mera “aksaga”
Aksaga (ili akasadža) je stara istorijska mera za težinu koja se u prošlosti koristila za precizno merenje plemenitih metala (poput zlata i srebra), dragog kamenja i bisera. Vrednost: Aksaga iznosi tačno jednu šestinu unče. Naziv potiče od grčke reči hekságion (ἑξάγιον), što u bukvalnom prevodu znači šestina. Ova mera se koristila na prostorima Balkana i Mediterana u vremenima pre nego što je uveden moderni, univerzalni metrički sistem (grami i kilogrami). Spada u grupu starih i danas prevaziđenih jedinica, slično kao što su dram ili oka, a danas se na nju može naići uglavnom u istorijskim dokumentima, starim knjigama ili narodnim spisima. Jedna aksaga iznosi približno 4,72 grama (ako računamo prema istorijskoj rimskoj unči koja je iznosila 28,34 grama). U kuhinjskom smislu, to je skoro identično jednoj ravnoj kašičici (koja u zavisnosti od namirnice ima oko 3 do 4 grama). Pored zvaničnih istorijskih mera, naš narod je kroz istoriju razvio sopstveni, vrlo praktičan sistem “odokativnog” merenja.
“Priprema se tako što se istuca trava i sok dobiven od nje stavi na vatru da malo vri. Zatim se skloni sa vatre, prespe u činije i drži na suncu. Suši se sve dok se ne postane suv i tvrd, kada se izvadi i razdvoji na tri dela. Donji deo se zove kabalinum i nije upotrebljiv. Gornji se zove šukorum ili šukortinum, i dobar je ali ne i srednji deo. Koji je bolji poznaćeš tako što mu isitnjeni prah liči na šafran. U komadu liči na komad jetre. Pošto se od drugih lekova može pripremiti masa da liči na aloj, mogu te zato prevariti. Ovo se može proveriti na sledeći način. Uspi ocat u lonac i na vatri ga zagrevaj dok ne provri; tada dodaj u njega prah od šafrana, oraščića i aloja kabalina, u količini dovoljnoj da se ta cela masa dobro zgusne. Zatim izruči u činiju i zagrevaj dok ne uvri, pa posle drži na suncu dok se ne zgusne i opet zagrveaj dok se ne stvrdne. Ovako ćeš poznati da li se radi o pravom aloju ili je reč o lažnom. Uzmi jedan komadić od te mase i među prstima ga istisni; ako je pravi aloj, on će prijatno mirisati, a ako nije biće suv, šupalj i smrdeće. zapamti da je svaki aloj gorak i da je bolji onaj koji je gorči.
Rekli smo kako se dobija, a sada ćemo kazati zašto se aloj koristi.
Dobar je jer čisti sluz, žutu i crnu žuč. Okrepljuje sve krvne sudove i daje im čvrstoću, oslobađa stomak od hladnih dimova(pneuma). Takođe okrepljije glavu i koristi se za lečenje svih bolesti glave. Pojačava oslabeli vid i pomaže ozdravljenje jetre i slezine;
Ovako se upotrebljava: uzmi dva asaga meda i jedan aloja, sitno ga izdrobi i daj obolelom tri dana svakog jutra.
– Uzmi dva aksaga aloja i tri belog vina, pomešaj i ostavi da se izbistri. Zatim ga stavi na oči onima koji imaju kataraktu ili neku očnu bolest, jer će im to dobro činiti. Takođe, ko hoće da očisti vid neka uzima po pola aksaga aloja svakog dana, ujutru i uveče, a ako ga ne može podneti zbog njegovog gorkog ukusa neka ga pomeša sa jednim aksagaom mirabolanisa i uzima pred spavanje ili kad ustane, i to za vreme od četri dana.
-Ako ima jetru ili slezinu punu jela ili sluzi, uzmi tri aksaga aloja, po dve unce soka od morača i soka od korena šparoge, pa pomešaj i daj mu tri jutra.
-U početku oboljenja od žutice, ili vodene bolesti nastale usled zapaljenja jetre ili slezine, ili kao posledica trpske malarije, ili zbog prekomernog uzimanja vode, podaj obolelom jedan aksag aloja da popije sa belim vinom ili pelinovim sokom. Ovo treba da mu daješ sve dok ne vidiš da mu je bolje.
Osim toga, preporučuje se za lečenje dece i odraslih osoba kod kojih su se zapatile gliste. Terapijska doza za odrasle je 1/2 aksaga praha aloja pomešanog sa medom, a za dete u količini malog lešnika, isto tako pomešano sa medom. Lek se daje tri dana svakog jutra.
Onome koga boli uvo ili ima crve u njemu, smešaj prah od aloje sa sokom od peršikarije, i to mu stavi na uvo.
-Za onoga kome opada kosa, uzmi dve litre jakog octa i jednu litru korena sa maslinovog drveta; to dobro skuvaj, procedi kroz krpu i tome dodaj jednu litru praha od divlje kafe, dve unce praha od vašljike. Pomaži sve i maži mu glavu pre spavanja.
-Za onoga koga bole ručni i nožni zglobovi
Peršikarija:Vodeni biber (Persicaria hydropiper, ranije Polygonum hydropiper) je samonikla zeljasta biljka iz porodice Polygonaceae. U narodu je poznata i kao biberika, papreni lisac ili vodena paprika.
Sigurno prisutna i široko rasprostranjena (Autohtona)Persicaria amphibia (L.) Delarbre – Vodeni dvornik